Socijalno preduzetništvo i osobe sa invaliditetom

Socijalno preduzetništvo i osobe sa invaliditetom
Brošura SOCIJALNO PREDUZETNIŠTVO.pdf

Kada je objavljen konkurs Ministarstva kulture i informisanja za sufinansiranje medijskih sadržaja, kategorija koja se odnosila na osobe sa invaliditetom odmah nam je pala u oči. Često smo se ranije bavili ovom temom i videli smo priliku da napravimo nešto novo. To "novo" je publikacija koja pruža podršku socijalnom preduzetništvu osoba sa invaliditetom, urednički i grafički priređena na jedan novi način.

Koncept smo postavili dosta lako, uz podršku kolega iz Delta Fondacije, pravih eksperata za ovu oblast. Ali odluka Ministarstva o rezultatima konkursa potrajala je par meseci. Tek kada smo saznali da je naš projekat podržan (na čemu se još jednom od srca zahvaljujemo Ministarstvu), za nas je počeo pravi posao.

Nad ovim, po obimu nevelikim projektom, proveli smo nekoliko narednih meseci. Ne smemo sebe, zbog tog malog truda, proglasiti ekspertima za pitanja socijalne ekonomije, ali možemo reći bez imalo sumnje da sada ovu oblast vidimo iz jednog sasvim novog ugla. Za to su zaslužni svi sjajni ljudi sa kojima smo u međuvremenu razgovarali i koji su sa nama podelili svoje veliko znanje i svoje, počesto dramatične životne priče.

U Srbobranu smo upoznali društvo Biser, na čelu sa Slavkom Popić, posvećeno mladim osobama sa mentalnim smetnjama. Biser nam pokazuje ono što ćemo kasnije videti gotovo kao pravilo: ova udruženja uglavnom počivaju na roditeljskom entuzijazmu. Oni koje je lično opekla funkcionalna ometenost mnogo su senzbilniji, uporniji i kreativniji, od onih kojima je to ipak samo posao.

Obišli smo udruženje Caritas u Šapcu i videli kako se za osobe sa mentalnim poteškoćama može organizovati humano okruženje, prijatno za život i rad. Radno angažovanje čini ih korisnim članovima zajednice, a rad i boravak u prirodi potpomažu njihov razvoj ili dejstvo terapije. Imanje Caritasa u Bogatiću pravi je primer socijalnog preduzetništva i ko god ga je posetio poneo je osećaj da je negde u ravnicama Francuske ili Italije, a ne u našoj lepoj i plodnoj Mačvi.

U Beogradu Naša kuća okuplja takođe mlade sa mentalnim teškoćama i ovde se potvrđuje da ključ angažovanja drže roditelji i po svemu sudeći, najčešće majke! Grupa energičnih žena uspostavila je proizvodnju ambalaže, kvalitetan ketering, a pravi biser je hidroponija – uzgajanje biljaka, povrća, cveća... u zatvorenom prostoru i bez zemlje. Reč je o japanskom modelu, gde se biljke drže na stalažama, kao na polici, a sve hranljive materije dobijaju iz vode u koju im je smešten koren.

Publikacija „Socijalno preduzetništvo – prilika za dostojanstven život osoba sa invaliditetom“ objavljena je kao dodatak Magazina Biznis, u oktobru 1918. Brojne reakcije i nepodeljena podrška pokazali su nam da smo pogodili pravu temu. Osobe sa invaliditetom i dalje su na margini našeg društva, nedovoljno vidljive, sa nedovoljnom pristupačnošću i sa slabom prilikom da se radno i na svaki drugi način potvrde u našem društvu. Publikacija koju smo izdali je prvi, ali ne i jedini doprinos koji će PAROLA dati većoj vidljivosti osoba sa invaliditetom i boljim uslovima za njihov život i rad.

 

(zahvaljujemo se Ministarstvu kulture i informisanja i Delta Fondaciji na podršci koju su nam pružili. Takođe i Magazinu Biznis sa kojim je publikacija realizovana i našim sjajnim sagovornicima iz Ministarstva za rad, zapošljavanje i socijalnu politiku, Centra za invalidna lica Beograd, Trag Fondacije, Foruma mladih sa invaliditetom)